Zorica Sorak

Rođena 11. 11. 1969. u Belom Brdu na Kopaoniku. Diplomirala na katedri  za jugoslovenske književnosti i srpski jezik (1995) i te godine počinje da radi u osnovnoj školi kao nastavnica srpskog jezika. Posle dve seoske škole i kojima je bila pred izazovima u radu u „patuljastim“ odeljenjima i sa đacima pešacima i putnicima, nastavlja karijeru 1998. u velikoj gradskoj školi u Kragujevcu. Bila je uključena i u stvaranje prvog strateškog plana  škole u kojoj radi.

Jedan je od prvih nastavnika koji je prošao obuku za realizaciju programa „Projekat Građanin“ (Građansko vaspitanje) i počinje da predaje i ovaj predmet odmah po uvođenju u drugi ciklus (2005). Iz interesovanja za ovaj predmet prošla je sve razredne obuke i Specijalistički program za nastavnike i nastavnice Građanskog vaspitanja u osnovnoj školi (Beograd, 2009, Fakultet političkih nauka i Građanske inicijative) na kome je kasnije i radila kao mentorka kolegama i koleginicama iz nastave. Akreditovla je program Savremena nastava građanskog vaspitanja usmerena na razvoj učeničkih kompetencija (2016).

Aktivno je podržala uvođenje inkluzivnog obrazovanja, koordinirala je školskim projektom „ Osnaživanje škola za inkluzivno obrazovanje DILS“ kao i stručnim timom za IO. Bila opštinska mentorka na projektu „Obrazovna inkluzija Roma DILS-REF“ za opštine Ljig, Lajkovac i Ub. Kao aktivistkinja NVO Ramanipen iz Kragujevca, bila je uključena u lokalne projekte obrazovne inkluzije romske dece. Master rad na programu Obrazovne politike (Beograd, 2014, Filozofski fakultet) odbranila na temi „Uticaj hraniteljske porodice na obrazovna postignuća dece na porodičnom smeštaju“.  Akreditovala program „Kako do boljih obrazovnih postignuća i veće socijalne uključenosti dece bez roditeljskog staranja na porodičnom smeštaju“ (2014). Izabrana  2015. u stručni tim za podršku učešća Republike Srbije u tematskim grupama EU Otvorenog modela koordinacije (OMK) u oblasti obrazovanja i obuke, tematska grupa Politika škola sa fokusom na osipanje dece iz obrazovnog sistema.

Radila je i kao stručna saradnica školska bibliotekarka gde biblioteku vidi kao centralno mesto školskog života, a bibliotekara kao lidera. Organizatorka je Živih biblioteka i živa knjiga u Katalogu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Usvojiteljka/Hraniteljka. Akreditovala je program „Školake biblioteke u 21. veku“ (2014), a 2015. nagrađena nacionalnom nagradom –diplomom Mina Karadžić kao najbolji školski bibliotekar.

Aktivna u školskom životu kao koordinatorka i članica više stručnih timova (Stručni aktiv za razvojno planiranje, Tim za stručno usavršavanje, Stručni tim za IO, Tim za zaštitu dece od zanemarivanja i nasilja). Iz ovog iskustva je akreditovala program „Efikasan rad školskih timova“ (2018) i „ Preventivne aktivnosti u školi-stop diskriminaciji“ (2018). Realizuje dopunsku nastavu i pripreme za takmičenja, promoviše čitalačku kulturu, vodila Klub UN osnovnoj školi, novinarsku, bibliotečku i recitatorsku sekciju.  Jedna od 2000 digitalnih nastavnika koji od septembra 2018. počinju sa primenom digitalnih udžbenika. Radi u elektronskoj učionici na platformi Edmodo, često koristi Kahoot platformu u nastavi i realizatorka je na programu „Multimedija u nastavi i učenju u osnovnoj školi“, kao i IT trenerica Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Daje doprinos promociji korišćenja novih tehnologija i Interneta višegodišnjim učešćem u  kampanji „Onlajn nedelja“.

Napredovala je u struci dobijanjem zvanja pedagoškog savetnika 2012. a potom je imenovana u komisiju za polaganje ispita za licencu za deo ispita koji se sastoji iz provere osposobljenosti pripravnika za samostalno ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada. Nagrađena Svetosavskom nagradom (2016). Bila je moderatorka na projektu Razvionica i trenerica na obuci za nastavnike srpskog jezika Obuka nastavnika za realizaciju nastave orijentisane ka ishodima učenja. Akreditovala program „ Piramida ishoda u planiranju i realizaciji nastave“ (2018).

Na doktorskim studijama srpskog jezika radi na tezi iz oblasti lingvistike teksta.