Dr Sanja B. Filipović, Fakultet likovnih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu

Biografija

Sanja B. Filipović rođena je 1073. godine u Beogradu. Završila je srednju umetničku školu Škola za dizajn, a diplomirala na odseku zidnog slikarstva 1998. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Magistarske studije završila je 2004. godinena istom fakultetu. Naučni doktorat na temu Razvoj shvatanja o dečjem likovnom stvaralaštvu i mogućnostima vaspitno-obrazovnog delovanja na njega, odbranila 2009. na Akademiji umjetnosti, Univerziteta u Banjoj Luci. Zvanje naučnog saradnika u periodu 2010 – 2014. stekla na Instututu za pedagoška istraživanja (IPI) u Beogradu.

Kao likovni pedagog bila je zaposlena od 2001-2007. u osnovnoj školi. Metodikom likovnog vaspitanja i obrazovanja bavi se od 2005. kao viši predavač na VŠOV i Učiteljskom fakultetu u Beogradu na predmetima Radionica za igru, Scenska umetnost, Vizuelna umetnost i Metodika likovnog vaspitanja predškolske dece. Od 2010. zaposlena u zvanju docenta na premetu Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanja i Metodička praksa na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 2015. je u zvanju vandrednog profesora. Dodatni radni angažmani u domenu metodike na osnovnim, master i naučnim doktorskim studijama su na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Akademiji umetnosti i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Kao naučnik objavila je više od 90 naučnih i stručnih radova u inostranim i domaćim časopisima i zbornicima. Autor je 24 udžbeničke i monografske publikacije, pet akreditovanih seminara za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, kao i nekoliko projekata u domenu likovne pedagogije i obrazovanja dece i mladih. Član je različitih radnih grupa u Ministarstvu prosvete i nauke, kao i domaćim i međunarodnim projektima na polju obrazovanja. Član je nekoliko udruženja, kao što su: Udruženje za podršku i razvoj stvaralaštva Kreativa Beograd (UKB), Pedagoškog društva Srbije (PDS), Društva likovnih pedagoga Vojvodine (DLPV).

Rukovodilac je projekta Univerziteta umetnosti u Beogradu za uvođenje novog master programa za obrazovanje nastavnika iz oblasti umetnosti Umetnička pedagogija i metodika nastave umetnosti, a koji podržava MPN. Kao likovni umetnik učestvovala na više od 50 žiriranih izložbe u zemlji i inostranstvu, od kojih je 6 samostalnih. Redovan je član ULUPUDS-a od 2004.

Obrazovni blog: https://sanjafilipovicblog.wordpress.com/

Istraživačko-razvojni projekti

    Od podsticanja inicijative, saradnje i stvaralaštva u obrazovanju do novih uloga i identiteta u društvu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2011 – 2016) – istraživač saradnik, http://www.ipisr.org.rs/page/Podsticanje_inicijative_saradnje_i_stvarala%C5%A1tva
    Support Human Capital Development and Research - General Education and Human Capital Development (EuropeAid/131556/C/SER/RS) (2012-2015) – Junior Expert – Trainer of Teacher Trainers from Facultes, http://www.razvionica.edu.rs/
    Umetnička pedagogija i metodika nastave umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2018-2019) u okviru programske aktivnosti „Razvoj visokog obrazovanja“ – rukovodilac projekta, https://mumbgd.wordpress.com/

Bibliografija

Filipović (2018). Programski modeli predškolskog vaspitanja kao faktor u razvoju kreativnosti (originalan naučni rad), Nasleđe – Časopis za književnost, jezik, umetnost i kulturu, Godina XIV , 2018. br. 39, str. 69-83.

Filipović, S. (2014).  Likovna pedagogija – aktuelna pitanja, dileme i perspektive – Zvanični obrazovni standardi u oblasti likovne kulture za kraj obaveznog obrazovanja – kako prevazići nedostatke (originalan naučni rad), Kultura, br. 142, str. 243-261.

Filipović, S., Janjević, V. (2018). Uticaj inicijalnog obrazovanja na stručne kompetencije nastavnika-umetnika i nastavnika-neumetnika u nastavi likovne kulture (originalan naučni rad), Kultura, br. 158, str. 213-239.

Filipović, S., Janjević-Popović, V. (2016). Šta nam govori dečji crtež: semiotičkjavascript:i i emocionalni aspekt dečjeg crteža analiziran kroz njihov doživljaj kažnjavanja (originalan naučni rad), Umetnost i teorija, godina 2, broj 1, str. 10-19.

Filipović, S. (2011).  Metodika likovnog vaspitanja i obrazovanje, Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu i izdavačka kuća Klet monografska publikacija, prvo izdanje (392 strane, tiraž 1000), ISBN 978-86-7762-363-0

Zorica Sorak

Biografija

Rođena 11. 11. 1969. u Belom Brdu na Kopaoniku. Diplomirala na katedri  za jugoslovenske književnosti i srpski jezik (1995) i te godine počinje da radi u osnovnoj školi kao nastavnica srpskog jezika. Posle dve seoske škole i kojima je bila pred izazovima u radu u „patuljastim“ odeljenjima i sa đacima pešacima i putnicima, nastavlja karijeru 1998. u velikoj gradskoj školi u Kragujevcu. Bila je uključena i u stvaranje prvog strateškog plana  škole u kojoj radi.

Jedan je od prvih nastavnika koji je prošao obuku za realizaciju programa „Projekat Građanin“ (Građansko vaspitanje) i počinje da predaje i ovaj predmet odmah po uvođenju u drugi ciklus (2005). Iz interesovanja za ovaj predmet prošla je sve razredne obuke i Specijalistički program za nastavnike i nastavnice Građanskog vaspitanja u osnovnoj školi (Beograd, 2009, Fakultet političkih nauka i Građanske inicijative) na kome je kasnije i radila kao mentorka kolegama i koleginicama iz nastave. Akreditovla je program Savremena nastava građanskog vaspitanja usmerena na razvoj učeničkih kompetencija (2016).

Aktivno je podržala uvođenje inkluzivnog obrazovanja, koordinirala je školskim projektom „ Osnaživanje škola za inkluzivno obrazovanje DILS“ kao i stručnim timom za IO. Bila opštinska mentorka na projektu „Obrazovna inkluzija Roma DILS-REF“ za opštine Ljig, Lajkovac i Ub. Kao aktivistkinja NVO Ramanipen iz Kragujevca, bila je uključena u lokalne projekte obrazovne inkluzije romske dece. Master rad na programu Obrazovne politike (Beograd, 2014, Filozofski fakultet) odbranila na temi „Uticaj hraniteljske porodice na obrazovna postignuća dece na porodičnom smeštaju“.  Akreditovala program „Kako do boljih obrazovnih postignuća i veće socijalne uključenosti dece bez roditeljskog staranja na porodičnom smeštaju“ (2014). Izabrana  2015. u stručni tim za podršku učešća Republike Srbije u tematskim grupama EU Otvorenog modela koordinacije (OMK) u oblasti obrazovanja i obuke, tematska grupa Politika škola sa fokusom na osipanje dece iz obrazovnog sistema.

Radila je i kao stručna saradnica školska bibliotekarka gde biblioteku vidi kao centralno mesto školskog života, a bibliotekara kao lidera. Organizatorka je Živih biblioteka i živa knjiga u Katalogu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Usvojiteljka/Hraniteljka. Akreditovala je program „Školake biblioteke u 21. veku“ (2014), a 2015. nagrađena nacionalnom nagradom –diplomom Mina Karadžić kao najbolji školski bibliotekar.

Aktivna u školskom životu kao koordinatorka i članica više stručnih timova (Stručni aktiv za razvojno planiranje, Tim za stručno usavršavanje, Stručni tim za IO, Tim za zaštitu dece od zanemarivanja i nasilja). Iz ovog iskustva je akreditovala program „Efikasan rad školskih timova“ (2018) i „ Preventivne aktivnosti u školi-stop diskriminaciji“ (2018). Realizuje dopunsku nastavu i pripreme za takmičenja, promoviše čitalačku kulturu, vodila Klub UN osnovnoj školi, novinarsku, bibliotečku i recitatorsku sekciju.  Jedna od 2000 digitalnih nastavnika koji od septembra 2018. počinju sa primenom digitalnih udžbenika. Radi u elektronskoj učionici na platformi Edmodo, često koristi Kahoot platformu u nastavi i realizatorka je na programu „Multimedija u nastavi i učenju u osnovnoj školi“, kao i IT trenerica Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije. Daje doprinos promociji korišćenja novih tehnologija i Interneta višegodišnjim učešćem u  kampanji „Onlajn nedelja“.

Napredovala je u struci dobijanjem zvanja pedagoškog savetnika 2012. a potom je imenovana u komisiju za polaganje ispita za licencu za deo ispita koji se sastoji iz provere osposobljenosti pripravnika za samostalno ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada. Nagrađena Svetosavskom nagradom (2016). Bila je moderatorka na projektu Razvionica i trenerica na obuci za nastavnike srpskog jezika Obuka nastavnika za realizaciju nastave orijentisane ka ishodima učenja. Akreditovala program „ Piramida ishoda u planiranju i realizaciji nastave“ (2018).

Na doktorskim studijama srpskog jezika radi na tezi iz oblasti lingvistike teksta.

Istraživačko-razvojni projekti

  • Kontrola kvaliteta ocenjivanja na završnom ispitu – nacionalno istraživanje, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Beograd, 2016.
  • Obrazovne metode i prakse (analiza zakonodavnog okvira sa aspekta odnosa sistema obrazovanja i seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta;mapiranje obrazovnih metoda i praksi sa aspekta odnosa sistema obrazovanja i seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta; PEST analiza (politički faktori, ekonomski faktori, socio-kulturološki faktori, tehnološki faktori) institucija odgovornih za sprovođenje obrazovnih metoda i praksi sa aspekta odnosa sistema obrazovanja i seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta), Labris, Beograd, 2017.

Bibliografija

Zorica Sorak i Miljana Milojević: Uključenost (participacija) roditelja etničkih manjinskih grupa  u rad  srednjih škola, Školski bibliotekar, Beograd, broj 4, 2013.

Zorica Sorak, Uticaj obrazovanja na formiranje kulturnih potreba mladih, Školski bibliotekar, Beograd, broj 3, 2012.

Zorica Sorak, Edmodo u nastavi srpskog jezika u drugom ciklusu osnovne škole u , međunarodni naučni skup  „Nauka bez granica“, K. Mitrovica 2017.

MA Milica Grahovac, Centar za obrazovne politike

Biografija

Od 2011. godine koordinatorka istraživanja i istraživačica u Centru za obrazovne politike, gde je na poslovima koordinacije, administracije i istraživanja bila angažovana u brojnim nacionalnim i međunarodnim projektima u oblastima osnovnog i srednjeg obrazovanja i nastavničke profesije. Po sticanju diplome na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na istom fakultetu je stekla zvanje mastera komunikologije. Pohađala kurseve Diplomatske akademije u Beču, Londonske škole za odnose sa javnošću, program 1000 mladih lidera Narodne kancelarije Predsednika Republike Srbije i Fonda dr Zoran Đinđić, kao i različite obuke o transformaciji konflikata, veštinama komunikacije i pisanju projekata. Pored članstva u DIOS-u, članica je Evropske asocijacije za istraživanja komunikacija i obrazovanje (ECREA). Oblasti interesovanja: obrazovanje nastavnika, obrazovne politike zasnovane na podacima, informaciono-komunikacione tehnologije, medijska pismenost.

Istraživačko-razvojni projekti

  • Unapređenje nastavničke profesije za inkluzivno, kvalitetno i relevantno obrazovanje (Fondacija za otvoreno društvo – Program podrške obrazovanju, USA), 2011-2013.
  • Nastavnici – refleksivni istraživači inkluzivne obrazovne prakse (Fondacija za otvoreno društvo, Srbija), 2015-2017.
  • Podrška profesionalnom razvoju nastavnika srednjih stručnih škola kroz e-portfolio (Evropska fondacija za obuku ETF/NEPC) 2017.

Bibliografija

Jovanović, V., Grahovac, M. (Ur.) (2016). Nastavnici - refleksivni istraživači inkluzivne obrazovne prakse. Beograd: Centar za obrazovne politike.

Rangelov Jusovic R., Vizek V., Grahovac M. (2013). Okvir nastavničkih kompetencije - ATEPIE pristup in Nastavnička profesija za 21. vek. Beograd: Centar za obrazovne politike